Историја Пожаревца

На просторима данашњег Пожаревца, између Костолца и села Дрмна, на ушћу реке Млаве у Дунав, простирао се древни град Виминацијум. Изграђен је за време владавине Римске империје. У њему су првих деценија наше ере боравили ратници IV и VII легије Римске империје.
Недалеко од Виминацијума, на самом ушћу Велике Мораве у Дунав, био је саграђен још један римски град – Маргум.
У оба ова града била је развијена трговина и остале пратеће делатности потребне за тадашњи живот.Овде се једно време ковао и новац.
Виминацијум је према записима из 256. године био центар Горње Мезије. На простор Римске империје, насрнули су најпре Хуни, који су освојили Горњу Мезију, а у V веку сасвим потиснули Римљане са ових простора. Пролазили су овуда и многи освајачи: Авари и учесници крсташких ратова. Турци су се наjдуже задржали на овим просторима.
Град се први пут помиње 1476. године, мада има трагова да је постојао још 1458. године, а постао је познат после Пожаревачког мира закљученог 1718. године између Аустрије и Турске.
Прва школа и једна од најстаријих у Србији основана је у оквиру локалне православне цркве још 1733. године (данас носи име Доситеја Обрадовића).
Пожаревац је у Првом српском устанку ослобођен од Турака 1804. године, а други пут опет од Турака 1815. године уз лично учешће књаза Милоша Обреновића, војводе Миленка Стојковића из Кличевца и Петра Добрњца.
Прави процват доживљава доласком књаза Милоша Обреновића на власт. Он је настојао да у Пожаревцу развије трговину, а развио је и судску власт у Србији тако што је 1821.  године основао први нахијски суд у кнежевини Србији. Он оснива прву Гвардиску школу 1830, а потом и Вишу војну академију 1837. Његовом заслугом у Пожаревцу је 1819. године подигнута Саборна црква, двор-конак (1825. године), нова чаршија (1827. године) и на крају, за време његове друге владавине, Љубичево (1853. године) чије уређење је наставио и кнез Михаило Обреновић.
Године 1842. Пожаревљани су добили позориште, где је одржана и премијера „Ромеа и Јулије“, и уопште неког дела Вилијема Шекспира, на Балкану.
Пожаревац је пуних сто година био слободан град и то од 1815. па све до 1914. када је опет окупиран од стране Аустрије.
Случај је хтео да у Првом Светском рату 15. октобра 1918. године, Пожаревац буде ослобођен од Немаца и Бугара, а 1944. године у Другом Светском рату истог датума буде ослобођен од Немаца. Тада су јединице Народно ослободилачке војске и Црвене армије протерале окупаторе са ових простора.
Након овог периода град је постао познат по индустрији и енергетици.
На територији општине и округа налазе се изузетно богати и бројни археолошки локалитети, од којих су најзначајнији Лепенски Вир (Голубац), Маргум (Дубравица), Виминацијум (Костолац) и локалитет Рукумија. У атару Кличевца пронађена је и светски чувена Велика мајка (или Кличевачки идол) из бронзаног периода.

 

Историја Србије

40.000. пре нове ере Палеолит – трагови првих насеобина на тлу Србије.

6500-5500. пне Мезолит – Култура Лепенског Вира, у Ђердапској клисури.

4500-3200. пне Млађи неолит – Винчанска култура, код Београда.

2000-1000. пне Бронзано доба – Ватинска култура, Дубовац.

1000 пне – 100. нове ере Гвоздено доба – прва историјски позната племена: Мези, Трибали, Дарданци.

1000 пне Император Клаудије II побеђује Готе код Ниша.

III-IV век Неколико римских царева рођено на тлу данашње Србије (Аурелијан, Проб, Галерије, Константин Велики…).

IV век Сирмиум је једна од престоница Римског царства.

395. После поделе Римског царства, територија Србије припада источном делу.

527-565. Византијски цар Јустинијан зида и обнавља градове, подиже цркве, а у родном крају подиже Јустинијану Приму.

VI век Словенска племена из Подунавља насељавају Балкан.

Око 630. Словени освојили Сингидунум (Београд).

VII век Срби почињу да прихватају хришћанство.

Око 780. Кнез Вишеслав, први историјски познат српски владар.

830-851. Кнез Властимир, зачетник најстарије српске династије Властимировићи.

IX век Константин (у монаштву назван Ћирило) и Методије, хришћански мисионари, стварају прво словенско писмо глагољицу, а преводе се и богослужбене књиге на старословенски језик.

878. Прво помињање словенског имена Београда.

X век Настанак ћирилице.

1054. По расцепу Хришћанске цркве на источну и западну, Србија припала источној.

1096-1189. Кроз Србију пролазе крсташке војске.

1166-1196. Велики жупан Стефан Немања, родоначелник династије Немањића, ратује против Византије, влада територијом од Јадранског приморја до Мораве и Шар-планине.

1175-1236. Свети Сава (принц Растко Немањић), први српски архиепископ.

1180. Настало Мирослављево јеванђељe, најзначајнији и најлепши српски рукописни споменик.

1196-1228. Стефан Првовенчани влада Србијом, заузима Ниш, Врање и Призрен.

1217. Србија постаје краљевина, Стефан Првовенчани добија краљевску круну од папе.

1218. Настаје Српска аутокефална Архиепископија, са седиштем у Жичи.

1243-1276. Краљ Стефан Урош I, ожењен Јеленом Анжујском, економско снажење Србије и долазак саских рудара.

1276-1282. Краљ Стефан Драгутин.

1282-1321. Краљ Стефан Урош II Милутин проширује државу ка југу.

1284. Београд први пут долази под српску власт.

1285. Монголи пустоше Србију.

1321-1330. Краљ Стефан Урош III Дечански.

1331-1355. Краљ Душан побеђује Бугаре код Велбужда, осваја северну Грчку и доноси Душанов законик.

1346. Душан у Скопљу крунисан за цара Срба, Грка и приморских крајева. Српска црква добила ранг Патријаршије.