ЉКИ симбол српске храбрости

rec_naroda

Више од пола века, инспирисан најстаријом ергелом у Србији, Пожаревац на својим улицама и Хиподрому, сваког септембра слави коњички спорт и у свету јединствен Љубиневски вишебој.

Ове године, Пожаревљани су имали ту привилегију да Љубичевске коњичке игре свечано отвори председник Републике Србије Тбмислав Николић, иначе почасни председник Организационог одбора и генерални покровитељ Игара.

 

Свечаном отварању манифестације присуствовао је велики број грађана и гостију, међу којима и високе званице: саветница пред седника Србије Станислава Пак, затим потпредседник Народне скупштине Србије Верољуб Арсић, генерални секретар Спортског савеза Србије Дане Корица, начелник Браничевског управног округа Александар Ђокић...

 

Визионарске одлуке Кнеза Милоша

 

Отварајући Игре Николић је подсетио на историју настанка Града, истакавши да је Пожаревац један од српских градова, у којима историја посећа на сваком кораку.

-У предримском периоду на овом простору су живели Келти, а Римљани су Војни логор на Виминацијуму основали највероватније у годинама око Христовог рођења. Остаци тог града и данас интригира|у и изнова изненађују, обогаћујући историју не само Србије, већ и читавог човечанства. А имали су хинодром одмах поред царске палате. Захваљујући свом геостратешком положају, Браничево у 12. и првим деценијама 13. века доживљава процват. У посед српске средњовековне државе долази крајем 13.века, након победе краља Драгутина и Милутина над татарским вазалима Дрманом и Куделином. Иако се град помиње 1467. године, исто- рија Пожаревца у новом веку за- почиње Пожаревачким миром 1718. године, по коме је северни део Србије ушао у састав Аустрије. Први српски устанак је у Пожа- ревцу почео у марту 1804. године.

У ослобођењу Пожаревца видну улогу одиграли су устаници окупљени око Миленка Стојковића и Петра Добрњца. Одлука Кнеза Милоша да од тадашње мале вароши начини другу српску престоницу, у њој оснује први нахијски Суд у Србији, и елитну војну јединицу- Гарду, била је визионарска, као и она да Турцима одузме пољопривредно друштво „Морава", а затим га 1860. године поклони држави у корист народа. То је, на известан начин, одредило будућност и значај града, рекао је Николић. Он је овом приликом истакао да су Љубичевске игре симбол српске храбрости, истрајности и снаге и да више од пола столећа окупљају грађане Србије, а да је вишебој отелотворење тог симбола, на чију су дисциплину сви посебно поносни.

 

Коњарство- вишевековна традиција

 

Коњи, као традиција овог краја, од 1853. године, када је Милош основао Ергелу, имају своје дубље корене, чак из половине 15. века. То доказује да ондашњи ствараоци ове манифестације нису имали ве- лику дилему, шта узети за њен симбол. Па и сам Љубичевски вишебој, по чему се Игре разликују од сусрета љубитеља коња у свету, преточен је из вештина, које су у прошлости спретни коњаници Пожаревца, али и околних села, приказивали током народних дворова и светковина.

У име Организационог одбора на свечаности отварања говорио је председник 0рг0дб., градоначелник Пожаревца Бане Спасовић, који је напоменуо да је Пожаревац пре више од пола века, захваљујући људима који су имали визију, за- хваљујући људима који су ослушкивали жеље и навике грађана, створио Љубичевске коњичке игре.

-Године су пролазиле, ЉКИ су расле, развијале се, постајале попу- ларније и чувеније, али, ипак мислимо да се мора још више учинити на њиховом представљању осталим крајевима наше лепе Србије, али и Европе' и света. Нова времена захтевају да мењамо приступ и начине организовања ЉКИ, али никада њихову суштину. Велики Милош као владар, који је ослободио Србију од вишевековне турске окупације, знао је да је после освајања слободе први задатак био да прошлост остави иза себе и да се гледа у будућност. Тај Милошев постулат смо преузели и као начин вођења града, па ће ове, али и сваке наредне игре бити један од показа- теља да ли је тај пут исправан. Као представници власти увидели смо да на пример, уређење Хиподрома и Ергеле "Љубичево" и оснаживање спортског дела Игара не значи неопзодно трошење великог новца, али обавезно захтева пуно одрицања, рада и организације. Драги пријатељи. приметили сте да сам неколико пута поменуо Милошево име додавши притом Књаз или Обреновић. Ми, Пожаревљани често управо тако спомињемо нашег Милоша не зато што га не поштујемо, напротив, захвални смо му за све што је урадио за нас у прошлости помињући га само по имену, означавамо га као најрођенијег и као таквом њему и његовој жени Књегињи Љубици посветили смо ове ЉКИ. Сви знамо да Пожаревац не би био исти да он није решио да, инспирисан његовом лепотом, вредним за- натлијама и вештим трговцима, од њега направи себи другу престо ницу. Изгледа да смо ту поруку мудрог владара из 19. века помало заборавили и временом прихватили здраво за готово значај нашег града за Србију. Време је Пожаревљани да се тога присетимо и напретком нашег града у будућим данима одужимо нашем Милоши нашем Србину, закључио је Спасовић, коме је затим прошлогодишњи, петоструки витез Даворин Живковић, предао на чување мач и сабљу.

У свечаном дефилеу традиционално су учествовали вишебојци волтижери, чланови Коњичког друштва „Кнез Михаило“, Градског женског хора „Барили", ГАНИП – а….

На крају вечери, све је одушевио ватромет, који је уједно био и увертира за предстојећа два спортска дана на хиподрому.

 

Текст: М. П. - И. В