Пожаревачки мир

Пожаревачки мир је догађај европског карактера и значаја који је наш град 1718. године увео у светску историју.  Претходи му двогодишњи рат између Турске и Аустроугарске (1716–1718) из кога је турска страна изашла као поражена и самим тим приморана на преговоре који су трајали 05.06–21.07.1718. године. На мировном конгресу су учествовале Аустрија и Млетачка република са једне стране и Турска са друге стране уз посредништво Енглеске и Холандије. Потписивањем овог мира Србија је до Западне Мораве, као и део Босне и Славоније, припала Аустрији.

Овај мир је представљао зенит аустријског похода на Балкан. Пожаревац је био под влашћу Аустрије све до 1739. године. Постојао је предлог да се потписивање мира одржи у посебној згради, која би се подигла за ту прилику, али се одустало од тог плана због кратког периода до потписивања мира. Конгрес је одржан под шаторима на брду Сопот које се налази изнад Пожаревца и представља саставни део Сопотске греде.

Након три века ово место је обележено 21.07.2004. године Мегалитом (древни споменик од каменог блока тежак преко 15 тона), да би 2006. године, на предлог Туристичке организације Пожаревца, Скупштина града основала фондацију „Пожаревачки мир 1718“. Године 2009. је изграђен објекат који симболично представља шатор у коме је потписан мир, а 2012. године је поткрепљен поставком костимираних преговарача обучених у духу епохе с’ почетка 18. века. Фондација је 2014. године прешла у састав Народног музеја Пожаревац.

ФОНДАЦИЈА ПОЖАРЕВАЧКИ МИР

Косте Стаменковића бб

Пожаревац

+ 381 12 223 597

Радно време, радним данима 08-15:00

Окружно здање

Зграда Окружног здања по својој величини, декоративној обради, за ондашњу Србију била је најрепрезентативнија и највећа управна зграда тога времена чија је изградња довела до блиског контакта са Европом.

Некада се на овом месту налазио конак кнегиње Љубице који је срушен. Зграда је изграђена 1889. године (за само годину дана). Пројекат за изградњу Здања је урадио инжењер Милер. Окружна власт је сакупљала новац од пореза 5 година како би се изградило ово Здање импозантних размера. Фасада Здања је рађена у духу бечког академизма и подсећала је својим обликом и појединостима на зграде италијанске ренесансе.

Специфичност здања јесу уметнички осликани салони као и уметнички обрађени делови опреме ентеријера (лустери, елементи од кованог гвожђа) посебним техникама. Парк, у коме се као украс налази споменик књазу Милошу, датира из 1894. године.

Данас ова зграда представља зграду Скупштине града Пожаревца, која краси центар града и спада у најлепше примере ондашњег градитељства. Постала је значајан архитектонски, градитељски, историјски и културни споменик од општег интереса за Србију.

Споменик Књазу Милошу и остали знаменити споменици

Пожаревац је дуго био друга резиденција књаза Милоша. Изградио је конаке за своју породицу и себе, развио трговину јер је и сам био трговац. Ослободио је Пожаревац од турске власти у Другом српском устанку 1815. године. Самим тим, у знак захвалности, подигнут му је споменик 1898. године кога је открио тадашњи краљ Србије Александар Обреновић у присуству бившег краља, а свог оца, Милана Обреновића.

Споменик је изливен у бронзи и представља рад познатог вајара Ђорђа Јовановића, а урађен је у Паризу 1897. године. Налази се у самом центру градског парка, испред зграде Окружног здања. На споменику су уклесане године које представљају рођење (1780) и смрт (1860) књаза Милоша, као и чувена порука упућена турском војсковођи: „Делибаша, царски делијо, ти имаш куда и на другу страну, а ја немам куда, него туда, па у живот или смрт“, као и године ослобођења Пожаревца од Турака (1815).
Туристичка организација града Пожаревца је израдила месингану реплику статуе споменика као симбол и репрезентативни сувенир града.
Бисте и спомен плоче народних хероја које се, поред књаза Милоша, налазе у градском парку подигнуте су и Чеди Васовићу, Бошку Вребалову, Божидару Димитријевић – Козици, Вељку Дугошевићу и народном трибуну Васи Пелагићу.

Године 1923, у делу града који се назива Горња мала подигнут је Споменик српским војницима 1912–1918. године. На постаменту квадратног пресека на све четири стране налазе се спомен плоче од црног мермера са именима 140 војника који су погинули у Балканским ратовима (1912–1913) и Првом Светском рату (1914–1918).
Споменик посвећен палим борцима из ратова у периоду 1991–1998. године налази се на платоу испред Дома здравља.
У Сунчаном парку, испред Центра за културу, налазе се бисте Миливоју Живановићу, Милици Стојадиновић Српкињи, Милени Павловић – Барилли, Жанки Стокић и Слободану Стојановићу.

Поред свих претходно наведених споменика, у нашем граду налазе се и споменици подигнути у част Петру Добрњцу, Миленку Стојковићу, Павлу Савићу, Ђури Јакшићу, Браниславу Нушићу, Воји Дулићу и браћи Вујовић.

Ергела Љубичево

Једну од најстаријих ергела у Србији је 1860. године основао књаз Милош Обреновић на имању „Морава“, поред Велике Мораве. Налази се на удаљености 5 км од града. Настала је са циљем да се унапреди коњарство од најбољих коњских раса. Касније, његов син Михаило овом поседу на 300 хектара површине даје име „Љубичево“, по својој мајци, кнегињи Љубици.

У Љубичеву је подигнут Љубичин конак, као и неколико штала где је књаз држао своје коње. Ергела је почетком 20. века израсла у институцију европског ранга и имала је око 500 грла. Прославила су је грла Љубичевац, Кастор, Рамоз, Хајџан. Споменик подигнут грлу Љубичевац, који је освајач „Трипл круне“ (непобеђен галопер), налази се у центру ове оазе мира и тишине где су и бројне стазе за шетњу. За ергелу је везана туристичко – спортска манифестација „Љубичевске коњичке игре“.

ЈП „ЉУБИЧЕВО“

Љубичево бб

12000 Пожаревац

+38112515174

 

 

Центар за културу Пожаревац

Центар за културу је најзначајнија установа културе у Пожаревцу, али и у Србији, па и на ширем простору. До отварања нове зграде, 1982. године, радио је под различитим именима (Дом омладине, Дом културе) и просторима, а од те године смештен је у савременој, функционалној и дугорочно сврсисходној згради која задовољава све услове за најсложеније програме.

То је мултимедијална кућа са преко 4.500 квадратних метара корисне пословне површине. Велика сала (540 места), мала сала (173 места), конгресна сала, балетска, администрација и припадајући технички простор, чине га једним од највећих културних центара не само у Србији већ и на Балкану.

Богати програмски садржаји (три позоришна и два филмска фестивала),

  • фолклорно-музички ансамбл,
  • позоришни ансамбл,
  • галеријско-изложбена активност,
  • издаваштво са едицијом и часописом,

чине га стварним културним центром широког подунавско-поморавског простора који му гравитира. Технички је изванредно опремљен. Сва опрема је дигитализована (озвука, расвета, блуреј пројектор) па он сервисира и бројне друге програме који нису у његовој организацији.

Граду Пожаревцу и широј околини Центар за културу је несумњиви темељ културних збивања. Седиште је актива директора установа у култури града Пожаревца и Браничевског управног подручја. Такође је и неформално седиште друштва српско-руског пријатељства „Бреза“.

Најпознатије активности су му позоришни фестивали :

  • Глумачке свечаности „Миливоје Живановић“,
  • Сусрети варошких позоришта Србије „Миливојев штап и шешир“ и
  • Сусрети драмских аматера Подунавља и Поморавља „Живка Матић“.

Поред њих, значајни су и летњи програм „Под сјајем звезда“, смотре фолклорно-музичког стваралаштва разних нивоа, укључујући и државни, учешће у туристичким и спортским манифестацијама, сарадња са основним и средњим школама и другим значајним привредним и друштвеним субјектима.

Центар за културу

Јована Шербановића 1

 12000 Пожаревац

+ 381 12 522 481

www.czkpo.rs

Духовни центри града

Цркву СВЕТИХ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА И ГАВРИЛА, коју називамо још и Саборном црквом, подигао је књаз Милош Обреновић 1819. године и налази се у Хајдук Вељковој улици. Освештана је од стране београдског митрополита Агатангела 1823. године. Спада у наше важне споменике црквене културе, па ју је СО Пожаревац 1990. године прогласила је непокретним спомеником културе (на предлог Регионалног завода за заштиту споменика културе из Смедерева). Изграђена је без звоника који је дозидан накнадно. На западној страни цркве, налази се богато украшен портал у српско–византијском стилу. Иконе на иконостасу насликао је Никола Марковић 1870. године које имају историјску и уметничку вредност. Олтар цркве краси мермерни, свети престо, изграђен у Пешти и исклесан је од црвенкастог мермера. На самом улазу у цркву, у склопу комплекса, налази се велелепни Епархијски двор.

Прекопута Саборне цркве се налази „Српска кућа“ као културни центар чији је циљ враћање нашој културној историјској традицији и неговање културе обичаја и уметности. Објекат је стар преко 170 година са дугом традицијом прве Поште у Пожаревцу основане 1841. године и друге у Србији.

Задужбина проте Петра Шљивића (1818–1902) и његове жене Јелене представља ЦРКВУ СВЕТОГ НИКОЛЕ која се налази у улици Војске Југославије 6. Године 1890. подигао је и породичну капелу у делу града који се назива Бугарском малом.

Црква СВЕТЕ ПЕТКЕ се налази у насељу „Бусије” и може да прими око 2500 верника и представља једну од највећих у Европи и уједно највећи верски објекат посвећен Светој Петки.

Православна Епархија Браничевска

Хајдук Вељкова 2

12000 Пожаревац

+ 381 12 523 832

www.sabornost.org

 

Историјски архив града Пожаревца

Историјски архив Пожаревац основао је, као Архивско средиште, 24. априла 1948. године тадашњи Градски Народни одбор Пожаревац, а садашњи следбеник је Град Пожаревац. Потом су суоснивачка права ове установе прихватили и други органи управе Браничевског округа, чији су следбеници општине Петровац на Млави, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Жагубица, Мало Црниће и Жабари.

Историјски архив Пожаревац је установа у култури која обавља делатност заштите регистратурског (документарног) материјала и архивске грађе као културног добра од посебног друштвеног значаја на подручју Браничевског управног округа. Ова делатност састоји се у настајању, евидентирању, утврђивању и одабирању архивске грађе и излучивању безвредног документарног материјала у регистратурама, у преузимању архивске грађе, техничкој заштити, смештају и чувању у архивским  депоима, сређивању, валоризацији, обради архивске грађе као културног добра, у излагању, публиковању и објављивању архивске грађе, давању архивске грађе на коришћење, а у циљу заштите архивске грађе као културно – историјске баштине.

У архивским депоима Историјског архива Пожаревац смештено је и трајно се чува 554 архивских фондова и збирки у количини од око 5.000 дужних метара архивске грађе, која обухвата период од краја 18. до краја 20. века. Архивска библиотека има око 10.000 библиотечких јединица. Архив објављује архивску грађу и наслове из завичајне историје, традиције и културе у оквиру својих седам едиција.
Стручне и научне прилоге објављује у међународном стручном часопису „Записи“ – Годишњаку Историјског архива Пожаревац.

Историјски архив Пожаревац

Војислава Дулића 10

+ 381 12 223 082

http://arhivpozarevac.org.rs/

Радно време 07:30 – 15:30 (радним данима)

Рад са странкама 09 – 13:00

Народна библиотека „Илија М. Петровић“

Основана је 27. јануара 1847. године, што је сврстава у једну од најстаријих културних установа, а једанаесту по реду основану библиотеку у Србији. У својој дугој историји мењала је име, сходно намени и врсти послова које је обављала, као и простор у коме је радила. Данас је смештена у згради Окружног здања, подигнутој крајем 19. века.

Матична је библиотека за Браничевски округ, надгледа рад свих општинских библиотека Округа, а за свој одговара оснивачу, граду Пожаревцу и Министарству за културу и информисање.

Са Одељењем у Костолцу има фонд од око 110.000 библиотечких јединица. Поред квалитетног књижног фонда, бројних радионица, пројеката како на домаћем, тако и на међународном нивоу, издваја се на културној мапи Србије програмима у којима учествују најеминентнија имена књижевног и јавног живота.

 

Народна библиотека „Илија М. Петровић“
Дринска 2
Пожаревац
+381 12 221 029
http://bibliotekapozarevac.org/

Спомен парк Чачалица

Чачалица је брдо које се уздиже изнад града на 203 м надморске висине. Пре 300 година на овом месту се налазило мочварно, непроходно подручје о чему сведоче турски списи. Вековима је била тзв. „ничије брдо“ све до Другог Светског рата када је постала полигон за обуку војницима Југословенске војске.

На њој је стрељано око 3000 антифашиста и цивила. Место на коме почивају посмртни остаци обележено је спомеником изведеним у форми зида са пушчаним удубљењима и симболима који обележавају стрељање жртава.

У оквиру овог спомен – парка се налази и костурница 441 борца Црвене армије који су пали октобра 1944. године на подручју од Рудне главе до Младеновца. На овом месту је у њихову част засађена 441 бреза, које су донете из Русије.

При врху се налази „Споменик слободи“ у народу назван ‚‚Звезда“. Године 1958. су прокопани отворени одводни канали којима је одвођен вишак воде са овог места. Самим тим је флора постала бујнија, а тиме овај простор добија на значају и постаје интересантна оаза за одмор и рекреацију Пожаревљана. Републички завод за заштиту споменика културе је 1973. године уврстио Чачалицу у споменик културе. Овај простор се протеже на 24 хектара и представља „плућа“ града.

Спомен парк Чачалица

Моше Пијаде  бб.

Пожаревац

 

 

Хиподром

Пожаревачки хиподром је један од најстаријих спортских објеката у Србији. Његова изградња започета је 1892. године, а прве трке на њему су одржане већ наредне године. Налази се на удаљености од око 3 км од центра градаи простире се на површини од око 50 ха. Изузетно је погодан за организовање свих врста коњичких такмичења. Спортски део чине две тркачке стазе: галопска (травната стаза) дуга 1550 м, касачка стаза (са шљакастом подлогом) дуга 1400 м са скакалиштем за препонске утакмице. Обе тркачке стазе и скакалиште су „А“ категорије. Спортски део хиподрома краси и бетонска трибина која прима до 10.000 гледалаца.

Коњичко друштво „Кнез Михајло“

Илије Гојковића бб

12 000 Пожаревац

+381 12 555 323

http://kdknezmihailo.org.rs/

Етно парк Тулба

 

У оквиру Народног музеја Пожаревац, формиран је 1972. године етно парк Тулба, са циљем да се на јавном месту прикажу традиционалне вредности народне архитектуре Браничевског краја из 19. века и састоји се од три објекта: дводелна и четвороделна кућа и амбар за складиштење житарица. У склопу парка се налази и реплика шатора Пожаревачког мира и етно ресторан ‚‚Тулба“.

Етно парк Тулба

Косте Стаменковића бб

+381 12 223 597

Радно време, радним данима 08-15:00

 

Легат Миодрага Марковића

Миодраг Н. Марковић рођен је у Пожаревцу 4. децембра 1897. године. Припада покољењу које је доживело оба светска рата, прешао са српском војскому Албанију, учио и завршио школе у Француској и Енглеској, и достигао највише домете европске науке и културе. Његова генерација је дала и оставила свом народу праве бисере културе и науке.

Упркос великим физичким напорима образовала се, упознавала и примала културу других народа, а истовремено уочавала и издвајала у нашем народу највеће вредности. Високо образовање, истанчан укус, рад и дружење у дипломатским представништвима широм света изнедрили су код Марковића велику љубав према уметности, а посебно према сликарству.

Дружећи се са сликарима он је стрпљиво и префињено стварао уметничку збирку, коју је при крају живота поклонио граду Пожаревцу. Та збирка, која је за јавност отворена 1982. године, представља српско сликарство двадесетог века и истовремено говори о Миодрагу Марковићу који је личним избором уметника и дела открио најскровитији део сопствене душе.

Легат Миодрага Марковића

Воје Дулића 10

Пожаревац

+381 12 223 597

Радно време радним данима:   08-15:00

Музеј културне историје

Зграда Музеја културне историје у улици Немањина број 9, представља типичну кућу богате трговачке породице. Грађанска елита у Пожаревцу с краја XIX и почетка XX века, почиње да гради удобне куће за породично становање од чврстог материјала, улепшава свој ентеријер масивним стилским намештајем, уметничким предметима, производима занатске делатности, стране и домаће израде, чиме исказује свој престиж, моћ и раскош. Стилски намештај је набављен у Пешти, Бечу и Београду. Рађен је по узору на европске стилове тадашњег времена – бидермајер, историјског еклектицизма, алтдојч стила.

Плави салон је највећа соба у кући и представља заједничку просторију, симбол дружења и друштвених веза. Салон делује раскошно својом таваницом, декоративно окреченим зидовима и украшеним дашчаним подом. Имућније породице су наручивале слике које су украшавале зидове, и то су били најчешће портрети чланова породице, фотографије и породичне меморабилије.

Као најдрагоценији део куће издвајамо таваницу непознатог бечког мајстора. На декоративно украшеној таваници насликана су четири годишња доба у кружним пољима на средини сваке стране, у комбинацији са мртвом природом у угловима и тродимензионалним украсом. Ентеријер Црвеног салона уређен је у духу времена у коме је настао: витрине, гарнитуре за седење (угаоне фотеље, столице, софа), мали сто, сто за пушење, огледало, ормар и пећ. Ово је оригинални намештај с краја XIX и почетка XX века.

У витринама су смештене породичне драгоцености, али и симболи друштвеног положаја. Ту су делови стакленог сервиса са позлаћеним грбом, поклон Милоша Обреновића Стојану Рибарцу, либералном прваку и министру, родом из Пожаревца, затим комади сребрног посуђа, посуђа од бојеног стакла. У процес јавне и приватне презентације укључује се и фотографија у формату визит карте која добија истакнуто место у породичним албумима.

Огледала у оваквим кућама добијају почасно место као симбол статуса, али и грађанске самосвести. Део предмета у овом објекту су стечени поклоном и откупом од угледних Пожаревљана и њихових потомака. Намештај спаваће собе чини гарнитура набављена 1895. г. на сајму намештаја у Пешти. Она се састоји од брачног кревета, ноћне натказне, натказне са огледалом и два гардеробна ормара. Поред тога, постоји и ниша у зиду адаптирана у плакар за одећу.

Музеј културне историје

Немањина 9

12000 Пожаревац

+381 12 223 597

Радно време (радним данима) 08-14:00

 

Народни музеј

Народни музеј у Пожаревцу је после Народног музеја у Београду други најстарији музеј у Србији, основан 1895. године.
Покрива територију Браничевског округа и у својим задужбинама чува преко 50.000 музејских предмета из разних периода. Музеј поседује више сталних и повремених поставки у зградама које се налазе на различитим локацијама.

ГЛАВНА ЗГРАДА МУЗЕЈА са сталном поставком археолошких збирки и депоом налази се у улици Воје Дулића 10. Неколико светских униката се налази у музеју, као што је перо CALAMUS које је служило за писање по римским воштаним плочама, јединствена нумизматичка збирка, грб Viminaciuma израђен од мермера који је потковичастог облика, римски и венецијански златници, златник Александра Македонског, саркофази, скулптуре, медаље Пожаревачког мира…

Велику вредност представља саркофаг из 3. века који је богато украшен рељефним представама и надгробна плоча једног римског легионара. Поред тога, у главној згради музеја су заступљени археолошки предмети праисторијске, античке, виминацијумске и средњовековне збирке.

Ту је и постава сребрног накита, као и предмети израђени од свих врста метала (бронзе, сребра, злата, олова, гвожђа), стакла, кости, стаклене пасте, глине и мермера.

ЛЕГАТ МИОДРАГА МАРКОВИЋА се налази у улици Воје Дулића 12 и представља изложбу српског сликарства прве половине 20. века. Миодраг Н. Марковић је дружећи се са сликарима стрпљиво и префињено стварао уметничку збирку коју је пред крај живота поклонио граду Пожаревцу. Та збирка је за јавност отворена 1982. године. Неки од уметника чије се слике налазе у збирци су: Јован Бијелић, Милан Коњовић, Зора Петровић, Љубица Сокић, Пеђа Милосављевић и др.

МУЗЕЈ КУЛТУРНЕ ИСТОРИЈЕ се налази у Немањиној улици 9 и представља типичну кућу богате трговачке породице у Пожаревцу, с краја 19. и почетка 20. века, која улепшава свој ентеријер стилским намештајем (који је набављен у Пешти, Бечу и Београду), уметничким предметима који исказују престиж, моћ и раскош.

КУЋА ДОБРЊЧЕВИХ која се налази у Немањиној улици 33 сазидана је деведесетих година 19. века на плацу који су преци Петра Добрњца, војводе Првог српског устанка, поклонили Пожаревцу. У овој згради су изложени предмети који припадају времену Првог и Другог српског устанка.

ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ у улици Стари корзо 14, представља јединствен изложбени простор отворен у априлу 2011. године. Намењен је првенствено ликовним и тематским изложбама које организује градски музеј, архив, библиотека и Галерија Милене Павловић – Barilli.

НАРОДНИ МУЗЕЈ ПОЖАРЕВАЦ

ВОЈЕ ДУЛИЋА 10     12000 ПОЖАРЕВАЦ

+381 12 223 597

www.muzejpozarevac.org.rs

muzejpo@ptt.rs

Радно време главне зграде 08-20:00   викендом  08-15:00

ПОСЕТЕ ЗА ГРУПЕ СЕ НАЈАВЉУЈУ

Галерија Милене Павловић – Барили

Фондација Миленин дом - Галерија Милене Павловић Барили

Галерија Милене Павловић Barilli налази се поред зграде Народног музеја у самом срцу града. Смештена је у родној кући сликарке коју је 1962. године ње на мајка Даница поклонила Граду, а након тога је основана меморијална галерија.

У њој су сакупљена и изложена, у највећем обиму, сва њена дела. Милена је живела и стварала у периоду између два светска рата. Рођена је пре више од једног века, тј. 1909. године као једино дете Данице и оца Бруна, италијанског композитора. Живела је на релацији Пожаревац – Рим јер су јој родитељи били раздвојени, а то је имало утицаја и на саму Милену и њено касније стваралаштво.

Вођена својим немирним духом стигла је до Шпаније, Лондона, Париза, Венеције и Америке у којој умире 1945. године. Милена је у Америци била ангажована као илустратор најугледнијих модних журнала и часописа међу којима је и Vogue, Sharm, Glamour, као и креатор костима за балетске представе.

Посетиоци у Галерији могу погледати сталну поставку слика (уље на платну, акварел, темпере, пастел), њене личне предмете, намештај, Миленину личну библиотеку.
Галерија је, не само стециште највећих ликовних стваралаца, већ и туриста који у великом броју сваке године посете ово царство. Данас Галерија у част Милене огранизује бијенале „У светлости Милене“ које представља својеврсну смотру сликарског стваралаштва Србије.

 

Фондација Миленин дом и Галерија Милене Павловић-Барилли
Воје Дулића 8
12000 Пожаревац

+381 12 224 173
+381 12 542 722
www.facebook.com/pages/Milena-Pavlovic-Barilli/588069297956453
www.facebook.com/pages/Milena-Pavlovic-Barili/52559454242

www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=178.0
www.arte.rs/sr/umetnici/milena_pavlovic_barili-81/tekstovi/monografija_milene_pavlovic_barili_rezime-1296

Археолошки парк Виминациум

Виминациум је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, на 12 километара од Пожаревца. Град који је представљао и римски војни логор настао је у 1. веку и трајао је до почетка 7. века. Имао је више десетина хиљада становника, док је логор, око кога је настао град и где је било седиште VII Клаудијеве Легије.

Разарање од кога се никада није опоравио доживео је 441. године када га Хуни уништавају до темеља. За време Јустинијана I 535. године бива обновљен као погранично војно утврђење, што је и био до краја свог постојања.

На месту овог римског града и легионарског логора до сада је откопано 14.000 гробова и откривено је 50.000 предмета, од тога 1.000 златних.

Сви покретни артефакти, мермерне скулптуре, надгробне плоче и саркофази, накит и посуде, чувају се у Народним музејима у Београду и Пожаревцу.

Посебну драж овом локалитету дало је откриће мамута старог око милион година, популарно названог Вика. Мамутица Вика спада међу најстарије на свету (потиче из праисторијског периода, миоцена).

Куриозитет овог открића је тај што је њен скелет очуван на лицу места, неких 270 метара источно од Царског маузолеја Виминацијума.

Палеонтолошки парк отворен је у јуну 2014. године и познат је као „Мамут парк“ и простире се на 1.500 квадратних метара. Реч је о подземној пећини у којој су смештени скелети мамутице Вике, пронађене 2009. године и остаци још четири мамута, ископаних две године касније који су стари 180.000 година, који су названи: Носко, Трбушко, Ђомла и Ленка.

АРХЕОЛОШКИ ПАРК VIMINACIUM

12208 Стари Костолац

+381 62 23 22 09

vimkost@gmail.com

https://www.facebook.com/Viminacium/

Радно време:

Лети 9-18 h

Зими 9-16 h

Кућа Добрњчевих

Добрњчева кућа у Немањиној улици бр. 33 је сазидана деведесетих година деветнаестог века на плацу који су потомци Петра Добрњца, војводе Првог српског устанка поклонили Пожаревцу. Тако је настао Фонд Петра Добрњца који је касније предат музеју на коришћење уз промену имена како се и данас зове Кућа Добрњчевих.

У овој згради су изложени предмети који припадају времену Првог и Другог српског устанка. Војвода Петар Добрњац(1771­1828) родом из Добрње, предводио је устанике из пожаревачког краја у Првом српском устанку и заједно са Миленком Стојковићем и вождом Карађорђем учествовао у ослабађању Пожаревца од Турака. Нарочито се истакао у боју на Иванковцу 1805. године када је од Совјета добио чин војводе. До напуштања Србије 1811. године живео је у Пожаревцу.

Кућа Добрњчевих

Немањина 33

Пожаревац

+381 12 223 597

Радно време (радним данима) 08 – 14:00

 

Галерија савремене уметности

Галерија савремене уметности у улици Стари корзо 14, представља јединствен изложбени простор отворен у априлу 2011. године.Намењен је првенствено ликовним и тематским изложбама које организује градски музеј, архив, библиотека и Галерија Милене Павловић – Barilli.

Галерија савремене уметности
Стари корзо 14
12000 Пожаревац

РАДНО ВРЕМЕ

Понедељак 09 – 18:00

Уторак – Петак 08 – 21:00 (од јуна до октобра)

08 – 19:00 (од новембра до маја)

субота, недеља  08 – 15:00