Историја Пожаревца

На просторима данашњег Пожаревца, између Костолца и села Дрмна, на ушћу реке Млаве у Дунав, простирао се древни град Виминацијум. Изграђен је за време владавине Римске империје. У њему су првих деценија наше ере боравили ратници IV и VII легије Римске империје.
Недалеко од Виминацијума, на самом ушћу Велике Мораве у Дунав, био је саграђен још један римски град – Маргум.
У оба ова града била је развијена трговина и остале пратеће делатности потребне за тадашњи живот.Овде се једно време ковао и новац.
Виминацијум је према записима из 256. године био центар Горње Мезије. На простор Римске империје, насрнули су најпре Хуни, који су освојили Горњу Мезију, а у V веку сасвим потиснули Римљане са ових простора. Пролазили су овуда и многи освајачи: Авари и учесници крсташких ратова. Турци су се наjдуже задржали на овим просторима.
Град се први пут помиње 1476. године, мада има трагова да је постојао још 1458. године, а постао је познат после Пожаревачког мира закљученог 1718. године између Аустрије и Турске.
Прва школа и једна од најстаријих у Србији основана је у оквиру локалне православне цркве још 1733. године (данас носи име Доситеја Обрадовића).
Пожаревац је у Првом српском устанку ослобођен од Турака 1804. године, а други пут опет од Турака 1815. године уз лично учешће књаза Милоша Обреновића, војводе Миленка Стојковића из Кличевца и Петра Добрњца.
Прави процват доживљава доласком књаза Милоша Обреновића на власт. Он је настојао да у Пожаревцу развије трговину, а развио је и судску власт у Србији тако што је 1821.  године основао први нахијски суд у кнежевини Србији. Он оснива прву Гвардиску школу 1830, а потом и Вишу војну академију 1837. Његовом заслугом у Пожаревцу је 1819. године подигнута Саборна црква, двор-конак (1825. године), нова чаршија (1827. године) и на крају, за време његове друге владавине, Љубичево (1853. године) чије уређење је наставио и кнез Михаило Обреновић.
Године 1842. Пожаревљани су добили позориште, где је одржана и премијера „Ромеа и Јулије“, и уопште неког дела Вилијема Шекспира, на Балкану.
Пожаревац је пуних сто година био слободан град и то од 1815. па све до 1914. када је опет окупиран од стране Аустрије.
Случај је хтео да у Првом Светском рату 15. октобра 1918. године, Пожаревац буде ослобођен од Немаца и Бугара, а 1944. године у Другом Светском рату истог датума буде ослобођен од Немаца. Тада су јединице Народно ослободилачке војске и Црвене армије протерале окупаторе са ових простора.
Након овог периода град је постао познат по индустрији и енергетици.
На територији општине и округа налазе се изузетно богати и бројни археолошки локалитети, од којих су најзначајнији Лепенски Вир (Голубац), Маргум (Дубравица), Виминацијум (Костолац) и локалитет Рукумија. У атару Кличевца пронађена је и светски чувена Велика мајка (или Кличевачки идол) из бронзаног периода.

 

Историја Србије

40.000. пре нове ере Палеолит – трагови првих насеобина на тлу Србије.

6500-5500. пне Мезолит – Култура Лепенског Вира, у Ђердапској клисури.

4500-3200. пне Млађи неолит – Винчанска култура, код Београда.

2000-1000. пне Бронзано доба – Ватинска култура, Дубовац.

1000 пне – 100. нове ере Гвоздено доба – прва историјски позната племена: Мези, Трибали, Дарданци.

1000 пне Император Клаудије II побеђује Готе код Ниша.

III-IV век Неколико римских царева рођено на тлу данашње Србије (Аурелијан, Проб, Галерије, Константин Велики…).

IV век Сирмиум је једна од престоница Римског царства.

395. После поделе Римског царства, територија Србије припада источном делу.

527-565. Византијски цар Јустинијан зида и обнавља градове, подиже цркве, а у родном крају подиже Јустинијану Приму.

VI век Словенска племена из Подунавља насељавају Балкан.

Око 630. Словени освојили Сингидунум (Београд).

VII век Срби почињу да прихватају хришћанство.

Око 780. Кнез Вишеслав, први историјски познат српски владар.

830-851. Кнез Властимир, зачетник најстарије српске династије Властимировићи.

IX век Константин (у монаштву назван Ћирило) и Методије, хришћански мисионари, стварају прво словенско писмо глагољицу, а преводе се и богослужбене књиге на старословенски језик.

878. Прво помињање словенског имена Београда.

X век Настанак ћирилице.

1054. По расцепу Хришћанске цркве на источну и западну, Србија припала источној.

1096-1189. Кроз Србију пролазе крсташке војске.

1166-1196. Велики жупан Стефан Немања, родоначелник династије Немањића, ратује против Византије, влада територијом од Јадранског приморја до Мораве и Шар-планине.

1175-1236. Свети Сава (принц Растко Немањић), први српски архиепископ.

1180. Настало Мирослављево јеванђељe, најзначајнији и најлепши српски рукописни споменик.

1196-1228. Стефан Првовенчани влада Србијом, заузима Ниш, Врање и Призрен.

1217. Србија постаје краљевина, Стефан Првовенчани добија краљевску круну од папе.

1218. Настаје Српска аутокефална Архиепископија, са седиштем у Жичи.

1243-1276. Краљ Стефан Урош I, ожењен Јеленом Анжујском, економско снажење Србије и долазак саских рудара.

1276-1282. Краљ Стефан Драгутин.

1282-1321. Краљ Стефан Урош II Милутин проширује државу ка југу.

1284. Београд први пут долази под српску власт.

1285. Монголи пустоше Србију.

1321-1330. Краљ Стефан Урош III Дечански.

1331-1355. Краљ Душан побеђује Бугаре код Велбужда, осваја северну Грчку и доноси Душанов законик.

1346. Душан у Скопљу крунисан за цара Срба, Грка и приморских крајева. Српска црква добила ранг Патријаршије. [/su_column]

 

 

 

Географски положај

Основни подаци

Држава Србија
Покрајина централна Србија
Округ Браничевски округ
Становништво 44.183
Агломерација 82.940
Координате 44°37′15″N 21°11′03″Е
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 94 м

Положај

Град Пожаревац, налази се у североисточном делу Србије на осамдесет километара од Београда, у седишту плодног Стига, између три реке: Дунава, Велике Мораве и Млаве.

 

Површина

Општина Пожаревац простире се на површини од 491 км2, има 25 сеоских и 2 градска насеља (Пожаревац и велики енергетски центар Костолац). Град је како привредни и културни, тако и административни центар и седиште Браничевског округа, а територијално се додирује са градом Смедеревом (дужина границе 30км), Велико Градиште (17км), Мало Црниће (17 км), Жабари (4 км) и са општинама Ковин и Бела Црква на северу (13 км). Географски положај, локација и природни фактори, допринели су да територија града Пожаревца буде увек атрактивна за насељавање становништва (друга престоница за време владавине кнеза Милоша).

 

Саобраћајнице

Захваљујући географско-стратешком положају и конфигурацији терена, преко територије града развијала се саобраћајна мрежа, тако да су данас на подручју града Пожаревца, осим ваздушног, заступљени сви видови саобраћаја. Друмски саобраћај одвија се:

Државни путеви 1.А реда
– 33 веза са државним путем А1(Е-75) -Пожаревац-Кучево-Мајданпек-Неготин – државна граница са Бугарском (гранични прелаз Мокрање)
– 34 Пожаревац-Велико Градиште-Голубац-Доњи Милановац-Поречки мост – веза са државним путем 35

Државни путеви 2.А реда
– 147 Липовачка шума-Барајево-Дучина-Младеновац-Смедеревска Паланка-Велика Плана-Жабари-Петровац на Млави-Кучево
– 159 Пожаревац-Костолац
– 160 Пожаревац-Жабари-Свилајнац-Деспотовац-Двориште-Ресавица-Сење-Ћуприја
– 161 Братинац-Салаковац-Мало Црниће-Петровац на Млави-Жагубица-Брестовац
– 162 Велико Градиште-Макце-Божевац-Рановац-Петровац на Млави-Тановац Дубница-Свилајнац
– 163 Голубац-Зеленик-Љешница

Државни путеви 2.Б реда

– 371 Пожаревац (веза са државним путем 34)-Дубравица
– 372 Рам-Кличевац-Братинац
– 373 Рам-Тополовник
– 374 Браничево-Миљевић-Зеленик
– 375 Берање-Средњево-Миљевић
– 376 Малешево-Ракова Бара-Турија
– 377 Пожаревац (веза са државним путем 33)-Осипаоница
– 378 Пожаревац (веза са државним путем 33)-Велико Село-Орљево-Велики Поповац – веза са државним путем 147
Укупна дужина путева на територији града Пожаревца износи 183 км, од чега се 165 км сврстава у категорију са савременим коловозом. Иако је повезаност насеља у граду Пожаревцу задовољавајућа, још увек је недовољно изграђена локална мрежа путева, као и мрежа са савременим коловозом.

 

Железница

Град Пожаревац се налази на веома значајној прузи Београд-Бор-Зајечар, која повезује Тимочку крајину и целу источну Србију са мрежом железничких пруга Републике Србије. Од осталих железничких праваца треба поменути везу са пругом Велика Плана – Смедерево и Пожаревац – Костолац (захваљујући коме је костолачки басен повезан са остаталим мрежама железничких пруга у земљи). Посебан саобраћајни, привредни и економски значај за град Пожаревац има река Дунав која дужином од 13 км, представља природну границу према Војводини, односно јужном Банату.

 

Ваздушни саобраћај

Ваздушни саобраћај није развијен на територији града Пожаревца, а најближи аеродром је „Никола Тесла“ у Београду на 80 км од града.

 

Реке

Налазећи се на ушћу Велике Мораве у Дунав, као и на ушћу Млаве у Дунав, град Пожаревац спада у ред малог броја градова и општина са изузетно повољним условима за коришћење водених токова за још веће саобраћајно повезивање са другим деловима Србије. Међутим, поред ослањања на овако значајан пловни пут, речни саобраћај није развијен у оној мери у којој то услови дозвољавају.

 

Клима

Карактеристике климе овог подручја, једним делом, веома су сличне клими банатске равнице-умерено континенталној. Најчешће дувају кошава и хладни северац. Падавине су углавном сличне републичком просеку око 600-650 мм/м². Хладних дана у години има у просеку око 89, а просечна температура је око 13ºЦ.

 

Рељеф и земљиште

Подручије града је углавном равничарског карактера. Територију града чине три геоморфолошке целине: две равнице Стиг и Поморавље које раздваја узвишење по имену Сопотска или Моравска греда (огранак Карпата), који се пружа правцем север југ од Свилајнца на југу па све до Дунава код Дрмна на северу, са највишом тачком на територији града од 202 м.н.м (брдо и спомен парк Чачалица). Због таквог рељефа веома је развијена пољопривреда. Град Пожаревац, у ужем и ширем делу, налази се на надморској висини од око 80м. Поменуте равнице и узвишење Сопотска греда нуде одличне услове за развој пољопривреде и понегде за узгој шума. Највише се гаје пшеница, кукуруз, сунцокрет, шећерна репа, поврће и воће и сличне културе. Код Костолца, према селу Ћириковац, површинским откопавањем брда долази се до угља. Рељеф омогућава скоро све врсте комуникација, од путне, железничке и пловне мреже.

 

Минерална богатства

Град Пожаревац је прилично богат минералима. Костолачки басен веома је богат угљем, који се експлоатише за широку потрошњу, а највише се користи за производњу ел. енергије. По својој снази, а и у производњи, електране Костолац не заостају за ХЕ Ђердап јер, кад је све у погону произведу ел. енергију као и Ђердап. Испод плодне земље Стига налазе се знатне количине нафте, која се експлоатише са више бушотина. Богатство река – Дунава , Млаве и Мораве је у веома квалитетном шљунку и песку, који служе као грађевински материјал. Нарочито је цењен моравски песак, као и онај из Дунава. Захваљујући томе, индустрија грађевинског материјала је развијена и читава палета производа (поред цигле и црепа) покрива тржиште општине и округа, и шире.

 

Воде

Град Пожаревац је један од простора у земљи богатијих водом. Кроз општину добрим делом протиче река Млава, а ободом границе општине реке Велика Морава и Дунав, што ствара добре услове за наводњавање пољопривредних површина а проблем пијаће воде је лакше решив у односу на многе општине, наравно, уз коришћење бунара и других система.

 

Биљни и животињски свет

Подручје Града, с обзиром на конфигурацију терена, има веома мало крупне дивљачи, али зато обилује ситном дивљачи, као што су: зец, фазан, јаребица, дивља патка, гуска, лисица и др. Од шумског биља највише су заступљене топола, храст, багрем и врба. Све три реке веома су богате разноврсном рибом: шаран, смуђ, сом, мрена, толстолобик и др. па је развијен спортски риболов.

Како доћи до Пожаревца

Браничевски округ се са севера граничи са Јужнобанатским округом и Републиком Румунијом, на истоку са Борским округом, на југу са Поморавским округом, а са западне стране се налази Подунавски округ.
Пожаревац се налази на раскрсници Источне и Западне Европе, путеви даље воде до Егејског мора, Мале Азије и Блиског истока. Овај положај омогућава лак приступ различитим врстама превоза.

Авионом

‘Никола Тесла’, Београдски аеродром, такође највећи и најзначајнији аеродром у земљи налази се на око 98 км од Пожаревца. Код аеродрома је IATA BEG, ICAO aerodrom LIBE. Споразум о отвореном небу омогућава low-cost авио компаније за летове до / из Србије (German Vings, Fly Niki, Wizz Air …) и International Airlines (као што су Lufthansa, Austrian Airlines, Air France, Air Serbia) имају летове који повезује Београд са великим бројем европских градова.
За више информација посетите интернет страницу: http://www.beg.aero/en/home

Ред вожње између Београда и других светских градова може се наћи овде: АЕРОДРОМ БЕОГРАД
Од аеродрома у Београду до Пожаревца се може доћи ауто путем Е-75 (А1), када се крене ка Нишу. На 65 км од Београда ка Нишу налази се излаз који води ка Пожаревцу. Од излаза до града има 17 км. Поред овог на 12 км северно од града, у Костолцу постоји и спортски аеродроме поред самог Дунава.

 Аутомобилом

Аутомобилом се у Пожаревац може доћи са пет различитих страна и то из правца Београда, Великог Градишта, Петровца на Млави и Кучева, Костолца и Свилајнца.
Из правца Београда (са западне стране) се долази аутопутем Београд-Ниш (А1 или Е-75), након чега се након 65 км силази са аутопута и прати знак ка Пожаревцу који се налази на удаљености 17 км од аутопута.
Из правца Великог Градишта (са североисточне стране) се долази путем 34 који је државни пут 1А реда. Након 32 км од Великог Градишта са леве стране се налази раскрсница која води ка Пожаревцу и његовом центру.
Из правца Петровца на Млави (са југоисточне стране) се долази путем 2А реда тј. број 161 након чега се код Салаковца пут одваја на лево и прикључује путу 33 све до велике раскрснице која десно води до Пожаревца. Овај пут иде преко брда Сопот до центра града.
Из правца Костолца (са северне стране) се долази путем 2А реда тј. број 159 који води до самог центра града.
Из правца Свилајнца (са јужне стране) се долази путем 2А реда тј. број 160 који такође води до центра града.
Постоје још три пута који се налазе са западне стране града и који воде од села Драговац, Брежане и Дубравица (371) ка граду и који секу обилазницу око града бр.34.

Ограничење брзине у насељеним подручјима је 50 км / х. Закон захтева вожње са упаљеним светлима током дана. За помоћ на путу или било које информације које се односе на саобраћајних прописа, путарине и друге, можете се обратити позивном центру аутомобилске асоцијације Србије на број 1987 (за фиксних и свим мобилним мрежама), од 00-24 х.    АМСС

Возом

Пожаревац се налази на прузи Београд – Бор – Зајечар, која повезује Тимочку крајну и целу Источну Србију са мрежом железничких пруга Републике Србије.
„Железнице Србије“ пружају следеће комерцијалне повластице: Interail, Euro Domino, Railplus, Balkan Flexipass, Easy Travel Card, Euro26, City Star, ISIC, Јединствена балканска тарифа, као и попусти за групе и децу.
Железничка станица је смештена на око 400 метара од центра града .
За све информације можете контактирати Железничку станицу у Пожаревцу на адреси Кнез Милошев венац бб или на број телефона +381 12 222 052.

ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ
Немањина 6, 11000 Београд, тел. +381 (0)11 3616-722
– Дирекција за путнички саобраћај, тел. +381 (0)11 3616-962
ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ

Аутобусом

Пожаревачка аутобуска станица се налази у непосредној близини железничке станице. Како се Пожаревац налази на путу ка источној Србији, може се доћи из Београда, Костолца, Великог Градишта, Петровца на Млави и Кучева, Свилајнца. За све информације као и ред вожње можете контактирати аутобуску станицу у Пожаревцу.
Из правца Београда (са западне стране) се долази аутопутем Београд-Ниш (А1 или Е-75), након чега се након 80 км силази са аутопута и прати знак ка Пожаревцу који се налази на удаљености 18 км од аутопута.
Из правца Великог Градишта (са североисточне стране) се долази путем 34 који је државни пут 1-А реда. Након 32 км од Великог Градишта са леве стране се налази раскрсница која води ка Пожаревцу и његовом центру.
Из правца Петровца на Млави (са југоисточне стране) се долази путем 2-А реда тј. број 161 након чега се код Салаковца пут одваја на лево и прикључује путу 33 све до велике раскрснице која десно води до Пожаревца. Овај пут иде преко брда Сопот до центра града.
Из правца Костолца (са северне стране) се долази путем 2-А реда тј. број 159 који води до самог центра града.
Из правца Свилајнца (са јужне стране) се долази путем 2-А реда тј. број 160 који такође води до центра града.

Аутобуска станица Пожаревац
“АРРИВА ЛИТАС”
Моше Пијаде бб
12000 Пожаревац
+381 12 221 544
аррива

Бродом

Пожаревац је град који се налази између три реке и то: Дунава, Велике Мораве и Млаве. Дунав (који пролази кроз Србију у дужини од 588 км) се налази на само 12 км северно од града. Самим овим Пожаревац је повезан са Северним и Црним морем преко Дунава (кроз канал Рајна-Мајна-Дунав). Број туриста који долазе у Пожаревац бродовима се сваке године повећава.
Дунав лежи на раскрсници два паневропска саобраћајна коридора (12 и Кс) и представља транспортни центар у средњој Европи.
Ове године је обновљено потонско пристаниште у Костолцу. Овај пристан, који првенствено служи за пристан бродова у којима се налазе туристи који посећују Виминациум, може у будућности послужити и за долазак туриста у Пожаревац.

Пожаревац данас

Назив Пожаревца се први пут помиње у турским тефтерима из 1467. године. Име Пожаревца је везано за легенду да је деспот Змај Огњени Вук (Вук Бранковић), који је владао Сланкаменом, био нападнут од стране турског јунака Али – бега (историјска личност из народа позната као Ђерзелез Алија).

У овом двобоју турски јунак бива рањен и једва успева да се довуче до рита између Мораве и Дунава.

Да би уништио непријатеља, Деспот Вук запали рит који је горео данима. У риту је изгорео и Али – бег. Место где је рит горео названо је Пожаревац.

Некада друга престоница књаза Милоша у 19. веку, Пожаревац, је данас седиште Браничевског округа и Браничевске епархије. Окружен је рекама Дунавом, Великом Моравом и Млавом.

Град је значајан административни, економски и културни центар Србије у коме живи око 60 000 становника. Пожаревац се налази на надморској висини од 94 м. Територија општине обухвата површину од 491 км2, од чега 80% чини обрадиво земљиште, највредније богатство овог краја.

Браничевски округ обухвата, поред Пожаревца и општине: Костолац, Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац на Млави.

Такозвани град Љубичевских коњичких игара се налази на некадашњем царском друму из римског и средњевековног периода који је повезивао север и југ Балканског полуострва и шире. Овај пут је данас аутопут Београд – Ниш који је удаљен 14 км од града. Пожаревац је од Београда удаљен 80 км. Пруга Београд – Бор – Зајечар пролази кроз Пожаревац и повезује источну Србију са железничком мрежом Србије. Од Костолца је удаљен 12 км, као и од Дунава, ако желите стићи воденим путем.

Поред тога у Костолцу постоји и спортски аеродром који омогућава долазак ваздушним путем у наш град. Град је препознатљив и по континенталној клими, стишкој равници, развијеној пољопривреди, трговини, коповима угља, термоелектранама, извориштима нафте, гаса, концерну „Бамби“, КПЗ“ Забела“ …

Такође познат по најстаријој ергели у Србији „Љубичево“, Пожаревачком миру, Виминацијуму, згради Окружног здања, споменику књазу Милошу, Народном музеју, галерији „Милене Павловић – Барили“… Пожаревац су прославили и његови познати становници Милош Обреновић, Ђура Јакшић, Милена Павловић – Барилли, Миливоје Живановић, Петар Добрњац, Миленко Стојковић, Живка Матић, Патријарх српски Димитрије, Слободан Стојановић, Слободан Милошевић, Илија Петровић, Бора Спужић – Квака, Драгана Мирковић, Зорица Брунцлик, Леонтина и многи други.

Туристичка организација града Пожаревца сваке године издаје календар приредби града и околине, који обогаћује туристичку понуду овога краја и који се може видети на нашем сајту.

Поред бројних спортских манифестација, јер смо познати као град спортиста, највећу пажњу туриста привлаче манифестације посвећене неговању традиције, народних обичаја, фолклора и домаће радиности, попут „Етно фестивала“, „Фестивала цвећа“, „Карневала“, „Љубичевских коњичких игара“, „Аеромитинга“, Глумачких свечаности „Миливојеви дани“, Бијенала „У светлости Милене“…